词典斑红
斑红
词语解释
斑红[ bān hóng ]
⒈ 灿烂的花朵。
引证解释
⒈ 灿烂的花朵。
引唐太宗 《春日登陕州城楼》诗：“斑红妆蕊树，圆青压溜荆。”
相关词语
- hóng tīng红鞓
- chú hóng zhuō lǜ除红捉緑
- lù cǎn hóng xiāo緑惨红销
- bān sī shuò斑丝槊
- jiǔ bān qiú九斑虬
- hóng gāng红釭
- hóng qí pǔ红旗谱
- pǐn hóng píng lǜ品红评緑
- lù bìn hóng yán緑鬓红颜
- yù hóng chūn玉红春
- hóng yán àn lǎo红颜暗老
- lù nǚ hóng nán緑女红男
- qiān hóng sī牵红丝
- pǔ bān谱斑
- hóng mú zǐ红模子
- huā zhú hóng zhuāng花烛红妆
- zuì hóng zhuāng醉红妆
- hóng qí lín红骐驎
- miàn hóng guò ěr面红过耳
- lǜ cǎn hóng chóu绿惨红愁
- bān dào rén斑道人
- hóng fǔ guàn xiǔ红腐贯朽
- cuì hóng xiāng翠红乡
- àn lǜ xī hóng暗绿稀红
- hóng dòu xiāng sī红豆相思
- hóng bái dà lǐ红白大礼
- làn bān烂斑
- bān zhàng斑杖
- nián hóng diàn dēng年红电灯
- hóng chì bō红叱拨