词典根拿
根拿
词语解释
根拿[ gēn ná ]
⒈ 追寻捉拿。
引证解释
⒈ 追寻捉拿。
引清 黄六鸿 《福惠全书·钱穀·催征》：“恐限年逃卯，取在城所住为保，以便根拿。”
相关词语
- sāng gēn xiàn桑根线
- yīng ná yàn zhuō鹰拿雁捉
- sōu gēn wèn dǐ搜根问底
- xuē cǎo chú gēn削草除根
- zhī gēn ér知根儿
- gēn wài shī féi根外施肥
- ná táng拿唐
- bù gēn zhī tán不根之谈
- gēn hù根枑
- yǎo dé cài gēn咬得菜根
- ná qiāng zuò diào拿腔作调
- chì gēn cài赤根菜
- bēi ěr gēn卑尔根
- gēn shú根熟
- dú gēn gū zhǒng独根孤种
- fǎn gēn反根
- ná bān拿班
- zhōng gēn中根
- gēn bǔ根捕
- dú xíng gēn独行根
- xià gēn下根
- bá shù sōu gēn拔树搜根
- gēn qióng根穷
- gēn pán jié cuò根蟠节错
- gēn pǔ根谱
- gēn zhèng根证
- páo shù sōu gēn刨树搜根
- gēn fà根蕟
- gēn duān根端
- ná é tóu拿囮头