词典开境
开境
词语解释
开境[ kāi jìng ]
⒈ 开拓疆界。
引证解释
⒈ 开拓疆界。
引《后汉书·南蛮传》：“安帝 永初 元年， 九真 徼外 夜郎 蛮夷 举土内属，开境千八百四十里。”
相关词语
- kāi fú开扶
- zhāi bù kāi摘不开
- kāi kǒu tiào开口跳
- kāi màn qún dǎo开曼群岛
- kāi bǔ开卜
- sǎo jìng扫境
- kāi jìng开径
- fēn jìng分境
- bǎo jìng xī mín保境息民
- kāi xīn jiàn cháng开心见肠
- kāi tuō开袥
- kāi kǒu huò开口货
- kāi fěng开讽
- kāi míng shēn shì开明绅士
- kāi shū开淑
- xìn kǒu kāi hē信口开喝
- kāi tú开屠
- miù xiǎng tiān kāi谬想天开
- kāi zhèn zhū开镇猪
- líng kāi灵开
- hán kāi函开
- qí kāi qǔ shèng旗开取胜
- kāi jī huāng开饥荒
- kāi huái ér开怀儿
- kāi shān bí zǔ开山鼻祖
- shēn rù qí jìng身入其境
- kāi mǔ开母
- hú kāi wén胡开文
- jù jìng距境
- kāi fú开伏