词典开晴
开晴
词语解释
开晴[ kāi qíng ]
⒈ 〈方〉：雪、雨过后天变晴朗。
例天渐渐开晴了。
英clear up;
引证解释
⒈ 犹放晴。
引冰心 《寄小读者》八：“这里一天一天的下着秋雨，好像永没有开晴的日子。”
相关词语
- kāi fú开扶
- zhāi bù kāi摘不开
- kāi kǒu tiào开口跳
- qíng hào晴昊
- kāi màn qún dǎo开曼群岛
- kāi bǔ开卜
- kāi jìng开径
- kāi xīn jiàn cháng开心见肠
- kāi tuō开袥
- kāi kǒu huò开口货
- kāi fěng开讽
- kāi míng shēn shì开明绅士
- kāi shū开淑
- xìn kǒu kāi hē信口开喝
- kāi tú开屠
- miù xiǎng tiān kāi谬想天开
- kāi zhèn zhū开镇猪
- líng kāi灵开
- hán kāi函开
- qí kāi qǔ shèng旗开取胜
- kāi jī huāng开饥荒
- kāi huái ér开怀儿
- kāi shān bí zǔ开山鼻祖
- kāi mǔ开母
- hú kāi wén胡开文
- kāi fú开伏
- kāi liàng kǒu开亮口
- kāi fēng shì开封市
- kāi sù开素
- shí zì dǎ kāi十字打开