词典开原
开原
词语解释
开原[ kāi yuán ]
⒈ 指开国。
⒉ 见“开源”。
引证解释
⒈ 指开国。
引《后汉书·班固传下》：“夫大 汉 之开原也，奋布衣以登皇极，繇数朞而创万世，盖六籍所不能谈，前圣靡得而言焉。”
⒉ 见“开源”。
相关词语
- kāi fú开扶
- zhāi bù kāi摘不开
- lù yuán麓原
- xiàng píng zhī yuán向平之原
- kāi kǒu tiào开口跳
- kāi màn qún dǎo开曼群岛
- kāi bǔ开卜
- qióng yuán穷原
- yuán xiàn bìng原宪病
- sī xiù píng yuán丝绣平原
- kāi jìng开径
- kāi xīn jiàn cháng开心见肠
- kāi tuō开袥
- kāi kǒu huò开口货
- kāi fěng开讽
- kāi míng shēn shì开明绅士
- kāi shū开淑
- xìn kǒu kāi hē信口开喝
- kāi tú开屠
- miù xiǎng tiān kāi谬想天开
- kāi zhèn zhū开镇猪
- líng kāi灵开
- hán kāi函开
- qí kāi qǔ shèng旗开取胜
- yuán cí原辞
- kāi jī huāng开饥荒
- kāi huái ér开怀儿
- kāi shān bí zǔ开山鼻祖
- kāi mǔ开母
- hú kāi wén胡开文