词典颡根
颡根
词语解释
颡根[ sǎng gēn ]
⒈ 咽喉的后部。
引证解释
⒈ 咽喉的后部。
引《天雨花》第九回：“方豹 下个无情手，勒断咽喉双顙根。”
相关词语
- sāng gēn xiàn桑根线
- sōu gēn wèn dǐ搜根问底
- xuē cǎo chú gēn削草除根
- zhī gēn ér知根儿
- gēn wài shī féi根外施肥
- bù gēn zhī tán不根之谈
- gēn hù根枑
- yǎo dé cài gēn咬得菜根
- chì gēn cài赤根菜
- bēi ěr gēn卑尔根
- gēn shú根熟
- dú gēn gū zhǒng独根孤种
- fǎn gēn反根
- zhōng gēn中根
- gēn bǔ根捕
- dú xíng gēn独行根
- xià gēn下根
- bá shù sōu gēn拔树搜根
- gēn qióng根穷
- gēn pán jié cuò根蟠节错
- gēn pǔ根谱
- gēn zhèng根证
- páo shù sōu gēn刨树搜根
- gēn fà根蕟
- gēn duān根端
- gēn jù pán hù根据盘互
- gēn xíng根行
- ěr gēn qīng jìng耳根清浄
- shuāng gēn霜根
- pán gēn蟠根