词典僧趺
僧趺
词语解释
僧趺[ sēng fū ]
⒈ 僧人趺坐。趺坐，佛教修禅者双足交迭而坐。
引证解释
⒈ 僧人趺坐。趺坐，佛教修禅者双足交迭而坐。
引宋 苏轼 《将往终南和子由见寄》：“终朝危坐学僧趺，闭门不出闲履鳧。”
相关词语
- ā sēng zhī jié阿僧秪劫
- sēng qí gǔ僧祇谷
- yù bǎn sēng玉板僧
- dàn guò sēng旦过僧
- hàn sēng汉僧
- sēng guǎn僧馆
- huǒ zhái sēng火宅僧
- fèng dào zhāi sēng奉道斋僧
- sēng yīng僧英
- sēng qí sù僧祇粟
- yàn mén sēng雁门僧
- mén sēng门僧
- sēng táng僧堂
- sēng dān僧单
- sēng lǜ僧律
- sēng qū僧佉
- sēng jiā luó rén僧伽罗人
- mì tuó sēng密陀僧
- sēng zì僧字
- fān sēng番僧
- yǎ yáng sēng哑羊僧
- bái zú chán sēng白足禅僧
- sēng jí僧籍
- nèi sēng内僧
- fàn sēng梵僧
- jì sēng míng寄僧名
- sēng jiā luó mó僧伽罗磨
- dìng sēng定僧
- fán sēng凡僧
- fū jū趺居