词典僧伽彼
僧伽彼
词语解释
僧伽彼[ sēng jiā bǐ ]
⒈ 梵语。狮子。
引证解释
⒈ 梵语。狮子。
引明 李时珍 《本草纲目·兽二·狮》：“狮为百兽长，故谓之狮。虓，象其声也。梵书谓之僧伽彼。”
相关词语
- ā sēng zhī jié阿僧秪劫
- sēng qí gǔ僧祇谷
- yù bǎn sēng玉板僧
- dàn guò sēng旦过僧
- hàn sēng汉僧
- sēng guǎn僧馆
- huǒ zhái sēng火宅僧
- fèng dào zhāi sēng奉道斋僧
- sēng yīng僧英
- sēng qí sù僧祇粟
- yàn mén sēng雁门僧
- mén sēng门僧
- sēng táng僧堂
- sēng dān僧单
- sēng lǜ僧律
- sēng qū僧佉
- sēng jiā luó rén僧伽罗人
- mì tuó sēng密陀僧
- sēng zì僧字
- fān sēng番僧
- yǎ yáng sēng哑羊僧
- bái zú chán sēng白足禅僧
- sēng jí僧籍
- nèi sēng内僧
- fàn sēng梵僧
- cǐ fā bǐ yīng此发彼应
- jì sēng míng寄僧名
- gù bǐ jì cǐ顾彼忌此
- sēng jiā luó mó僧伽罗磨
- dìng sēng定僧