词典衰痿
衰痿
词语解释
衰痿[ shuāi wěi ]
⒈ 枯萎。
引证解释
⒈ 枯萎。
引明 王守仁 《传习录》卷中：“如草木之始萌芽，舒畅之则条达，摧挠之则衰痿。”
相关词语
- gǔ shuāi lì jìn鼓衰力尽
- cái bó zhì shuāi材薄质衰
- jìn shuāi寖衰
- sè shuāi ài qǐn色衰爱寝
- shuāi è衰恶
- shēng róng sǐ shuāi生荣死衰
- shuāi lǎn衰孄
- ài fà shuāi róng艾发衰容
- shuāi zhàng衰杖
- shuāi tiáo衰条
- shuāi luàn衰乱
- dì shuāi递衰
- zài shuāi sān hé再衰三涸
- shuāi guān衰冠
- shuāi tì衰涕
- shuāi rèn衰衽
- jī shuāi xīn zào积衰新造
- chǐ shuāi齿衰
- jiǎn shuāi减衰
- shì dào rì shuāi世道日衰
- shuāi mò衰末
- wěi bù wàng qǐ痿不忘起
- qì shù yǐ shuāi气数已衰
- shuāi líng衰陵
- shuāi wěi衰委
- shuāi yě衰野
- shuāi zhǎn衰斩
- shuāi gòu衰构
- shuāi shǎo衰少
- lǎo shuāi老衰